Zdravo i dobro došli u četvrtu epizodu MOOC kursa: „Osnaživanje za veće dobro: Vodič za socijalnog preduzetnika“ Ova poslednja epizoda ne odnosi se samo na učenje, već i na rušenje barijera. Ovde smo da pričamo o interkulturalnosti i rodu. Interkulturalno učenje je transformativni put prema pomirenju, razumevanju i održivom miru. To je naš alat za razbijanje barijera i suprotstavljanje stereotipima. Prihvatanjem interkulturalnog učenja možemo razviti duboko poštovanje zajedničkog kulturnog nasleđa, negujući doživljaj jedinstva u našoj različitosti. To je i ključ društvenog i ekonomskog razvoja, jer unapređuje međukulturnu komunikaciju i otvara vrata za međunarodnu saradnju. Ova epizoda ima za cilj da vas osnaži uz pomoć znanja i veština za kretanje kroz interkulturalnost i rodne uloge. Da li ste znali da interkulturalno obrazovanje predstavlja jednu od četiri vitalne veštine za učenje u 21. veku? Poznat pod nazivom „četiri K“, ovaj pojam obuhvata kritičko mišljenje, komunikaciju, kolaboraciju i kreativnost. Svet je danas multikulturalan i međusobno povezan. Zahvaljujući tehnologiji, sve je više razmena između kultura. Zbog toga je razumevanje kulturoloških nijansi veoma važno, jer se nekoliko pojmova često pojavljuje u razgovorima o ovoj temi. Kulturno znanje, kulturna svesnost, kulturna senzitivnost i kulturna kompetentnost. Koja je razlika između ovih pojmova? Ovde ćemo to ukratko objasniti. „Kulturno znanje“ podrazumeva da poznajete neke kulturne karakteristike, istoriju, vrednosti, verovanja i ponašanja druge etničke ili kulturne grupe. „Kulturna svesnost“ je sledeća faza razumevanja drugih grupa – otvorenost prema ideji promene kulturnih stavova. „Kulturna senzitivnost“ je znanje da postoje razlike između kultura, ali se tim razlikama ne dodeljuju vrednosti (bolje ili lošije, ispravno ili pogrešno). Lako može doći do sukoba oko ove tačke. U ovoj fazi neće uvek biti lako upravljati konfliktom, ali se može olakšati ako su svi učesnici u diskusiji pažljivi. „Kulturna kompetentnost“ objedinjuje prethodne faze. Kulturno kompetentna osoba ima kapacitet da u svoj sistem unese mnogo različitih ponašanja i stavova, i da radi efikasno u međukulturnom okruženju. Ovo znači da kulturno kompetentna osoba obuhvata brojne sposobnosti, uključujući kulturnu senzitivnost, prilagodljivost, empatiju i efikasnu komunikaciju. Hajde da se fokusiramo na ključne veštine za kulturno učenje i razumevanje Osnova je razumevanje i uvažavanje kulturnih različitosti. To znači imati otvoren um, biti svestan kulturnih razlika i poštovati različite kulturne vrednosti, verovanja i prakse. Ključne su veštine komunikacije, jer omogućavaju efikasnu interakciju sa ljudima iz različitih kultura tako što prilagođavate svoj stil komunikacije, izbegavate stereotipe i nesporazume. Od suštinske važnosti je aktivno slušanje, čime se podstiče strpljenje i razumevanje različitih perspektiva, čak i kada se razlikuju od vaših. Veoma važna je i empatija, ona omogućava da vidite stvari iz perspektive drugih ljudi, razumete njihova osećanja i reagujete na odgovarajući način. Fleksibilnost je ključna, ona omogućava prilagođavanje novim situacijama, otvorenost za nove ideje i spremnost da se uči od drugih kultura. Na scenu stupaju veštine rešavanja konflikata, za rešavanje sukoba na kulturno prikladan i učtiv način, pri čemu se uzimaju u obzir perspektive svih uključenih strana. Poslednji deo je međukulturna svest, za razumevanje normi i očekivanja različitih grupa, senzitivnost za kulturne razlike i efikasno kretanje kroz međukulturne situacije. Inkorporiranjem ovih principa pojedinci i organizacije mogu da neguju kulturnu kompetentnost i premoste kulturne jazove, podstičući međusobno razumevanje, poštovanje i saradnju u svetu čiji su delovi sve više povezani. „Rod“ se odnosi na društveno-kulturni konstrukt muških i ženskih uloga i odnosa između muškaraca i žena. ​ Dok se „pol“ odnosi na biološke karakteristike, da li ste rođeni kao muško ili žensko, rod opisuje kulturno povezane i usađene društvene funkcije. Rod je, dakle, rezultat odnosa moći prisutnih u društvu, te je stoga njegov koncept dinamičan i razlikuje se prema evoluciji vremena, okruženja, konkretnih okolnosti i kulturnih razlika. Ova diskusija dovodi u pitanje binarno razumevanje roda, prepoznajući različitosti i fluidnost rodnih identiteta i zalažući se za inkluzivnost, jednakost i poštovanje samoidentifikovanih rodova. Hajde da istražimo neke preporuke za uvođenje rodne ravnopravnosti u vašoj organizaciji.

1. tačka – Liderstvo

Promocija jednakosti između žena i muškaraca oslanja se na pravično i inkluzivno liderstvo, što odražava snažnu posvećenost svake organizacije da podstakne učešće žena. Ovo obuhvata obuku lidera o značaju učešća žena i o tome kako se nositi sa rodnim stereotipima i predrasudama.

2. tačka – Jednake mogućnosti za zaposlene

Inkluzija i jednakost podrazumevaju da svi imaju jednak tretman, ali prepreka ovome mogu biti faktori poput organizacione kulture, skrivenih predrasuda i stereotipa. Fokus na ravnopravnim zaradama, fleksibilnom radnom vremenu i nepristrasnom zapošljavanju neophodan je kako bi se obezbedile jednake mogućnosti za sve zaposlene, bez obzira na rod.

3. tačka – Jednake mogućnosti za korisnike

Mnoge žene suočavaju se sa preprekama kada traže informacije i podršku. Za promociju osnaživanja žena veoma je važno izraditi strategije komunikacije tako da zadovolje njihove konkretne potrebe.

4. tačka – Borba protiv diskriminacije

Diskriminacija zasnovana na rodu može biti rezultat neznanja, predrasuda ili isključujuće korporativne kulture. Od suštinske je važnosti da se uspostavi interni instrument kako bi se unutar svake organizacije diskriminacija konzistentno merila i ocenjivala.

5. tačka – Ravnoteža između poslovnog i privatnog života

Ostvarivanje rodne jednakosti usko je povezano sa održavanjem dobre ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Fokus na radnom vremenu i davanje prioriteta dobrobiti zaposlenih pomaže da se spreči sagorevanje i podržava one koji imaju porodične obaveze.

6. tačka – Zdravlje i bezbednost

Neophodno je obezbediti bezbedno radno okruženje, u kojem nema rodne diskriminacije i uznemiravanja. Neophodno je suočiti se i boriti se sa diskriminacijom na osnovu pola, uspostaviti politike protiv uznemiravanja i za to odrediti odgovorne osobe. Sprovođenjem ovih preporuka možemo stvoriti inkluzivnije i podsticajnije okruženje za žene u socijalnom preduzetništvu. Posetite MOOC resurse kako biste pronašli sve preporuke. Socijalno preduzetništvo se konačno odnosi na stvaranje pozitivne promene u svetu. Uključivanjem u interkulturalno učenje, pojedinci i zajednice mogu da razbiju barijere, suprotstave se stereotipima i razviju duboko poštovanje za bogatstvo kulturnog nasleđa širom sveta. Promocijom interkulturalnosti i rodne jednakosti možemo stvoriti inkluzivniju i raznovrsniju zajednicu socijalnih preduzetnika i ostvariti veći uticaj na rešavanje društvenih i ekoloških pitanja. Hvala što ste nas gledali i hajde da radimo zajedno na promociji interkulturalnosti i rodne jednakosti u socijalnom preduzetništvu.